Воскресенье, 18.02.2018, 04:01
Авторский сайт Олега Комкова
Главная Мой профильРегистрация ВыходВход






ПОЭТИЧЕСКИЕ ПЕРЕВОДЫ


СТИХОТВОРЕНИЯ


ИЗБРАННОЕ (PDF, ExeBook)


КНИГИ


ЭССЕ



 Из Йована Дучича (1874 – 1943). Путник


Путник

Я – путник, что во мглу рассветную,
Влеком неведомыми силами,
Ушёл тропу искать заветную,
Скитаться присно меж светилами.

И смерть и жизнь, и миг и дление
Приемля в дар, ищу иного я;
Покой мне – вечное стремление,
И каждый день – одежда новая.

Палим жарой, окутан мраками,
Как Слово, что вовек помянуто,
Праобразов мерцаю знаками:
Нить, из конца в конец протянута.

Вовек и семя я, и сеятель,
Един и словом, и обличием;
Одних законов хладный деятель,
Одним воздвигнутый величием.

Но в неизбывных вихрях замяти,
О Боже! дух вопит мой пламенный
О первом утре том, без памяти,
О чистом праге первой храмины.

Познав с Тобой дорогу страшную,
И звёзд, и муравьёв мучение,
Я круг свершил – с немóтой прашною
Вещей в их светлом облачении.

И в те врата стучусь отчаянно,
Из коих вышел в путь однажды я,
Росток живого неприкаянный,
В мирской пустыне влаги жаждая!

Пускай стрела, что прежде времени
В безвестный край была нацелена,
Вернётся из кромешной темени
К стрелку, чьё имя знать не велено.




Јован Дучић
Путник


Ја сам тај путник што је кренуо
У предисконско прво свитање,
За путем увек пут променуо
Међ звездама кроз вечно скитање.

У смрт и живот, трен и трајање,
Из облика у облик ходећи,
Вечити покрет кад и стајање,
И увек нов у новој одећи.

У олуј сунца и у мракове,
Као Реч чиста некад бачена,
Свих праоблика носећ знакове:
С краја до на крај нит провлачена.

Сејач и семе, реч и обличје,
Од прапочетка исто начело;
Закона истих хладно заточје -
И једно у свем што се зачело.

Али у патњи вечних промена,
Свемоћни! дух мој сада вапије
За првим јутром тим без помена,
За чистим прагом прве капије.

Прођох све своје страшне путање
Звезде и мрава; с тобом ходећи,
Сав круг обиђох; познах ћутање
Ствари у њиној сјајној одећи.

Сад опет куцам на тим вратима
Са којих пођох; опет вапијем,
Клица живота неповратима,
На првом врелу да се напијем!

Да стрела с другог копна бачена,
Ко зна за коју коб изливена,
Врати се с овог пута смрачена -
Свом стрелцу ком и не зна имена.

Copyright © Олег Комков 2018 Copyright MyCorp © 2013
Сделать бесплатный сайт с uCoz-->