Воскресенье, 18.02.2018, 03:48
Авторский сайт Олега Комкова
Главная Мой профильРегистрация ВыходВход






ПОЭТИЧЕСКИЕ ПЕРЕВОДЫ


СТИХОТВОРЕНИЯ


ИЗБРАННОЕ (PDF, ExeBook)


КНИГИ


ЭССЕ



 Из Йована Дучича (1874 - 1943). Чёрная песня

Чёрная песня

Это бывало, когда она ещё слыла самой прекрасной и самой печальной женой в мрачном Эскориале; это бывало обыкновенно в долгие дни, в садах, где жили подсолнухи, полные чахлой тоски.
Когда по весне возвращались ласточки в своих монашеских одеяниях из чёрно-белого шёлка, они пели ей некий тёмный напев, принесённый с моря.
Они пели ей, ибо она любила их странную песню и своей рукою в чёрной перчатке кормила их каким-то мелким зерном с далёких островов, чтобы целыми днями могли они петь о Печали.
А когда, впервые облачённая в белый шёлк, с двумя цветками мирта в руке, она почила под серебряным мрамором, над которым мерклый кипарис шумел долгим чёрным шумом, –
Ей захотелось единожды услышать припев Счастья, только единожды.





Црна песма

То је било док је она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескоријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети, пуни болне носталгије.
Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црнобеле, певале су јој неки тамни напев с мора.
Певале су јој, јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва, да јој могу по цео дан певати о Тузи.
А, када је по први пут обучена у белу свилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором, над којим је мрки чемпрес шумио дугим црним шумом –
Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.

Copyright © Олег Комков 2018 Copyright MyCorp © 2013
Сделать бесплатный сайт с uCoz-->